foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

 


Мој брат Радослав Гогић, (рођен 1955. године) преминуо је 17.10.2025. године у својој 70-ој години. Био је врсни електричар који је радио и свим кућама Треботина и околине. Пензију је дочекао у Градској топлани у Крушевцу. Био је одличан песник, писао је драме „ИСПОД ЖУТОГ МОСТА“ и увек био спреман за шалу. У младости је био одличан диск џокеј. /Љубодраг Обрадовић/

ТРУЛО ВОЋЕ

Севају трагови прошлости,
иако их је прегазило време.
Претешко дуго носили смо бреме,
без страха од љубавне милости.

Немојте никад продавати труло воће,
време увек одмота клупко своје.
Чувајте за смирај своје неспокоје,
било би добро ако ико трампу хоће.

Мали поточак, сад у океан јури,
својим дугим кривудавим током.
Тек кад наиђе на ушће дубоко,
утопљен на једно око зажмури.

Read more: Радослав Гогић, Треботин - ОМАЖ

 


Дејан Шљивић

ЈЕДИНАЦ БЕЗ СРЕЋЕ

Само мајка знаде
У љубави среће не имаде
Иза тебе нико не остаде
Само мајка остаде ти сама
У великој тузи уплакана
Тражи сина али јој га нема
И сад поче књигу да му спрема

Сунце моје и срећо једина
Био си ми све што мајка има
Мој једини и мирисни цвету
Волим те највише на свету
Био си ми зора кад свањива
И сунце кад изгрева
А сад сине више тога нема

Од малена за муку си знао
Премеждења много си имао
И за срећу мало си ми знао
Кад одрасте поче
Спортом да се бавиш
И све муке заборавиш
Тиме си се сине поносио
Срце и душу спортску си носио

Сваког волиш ко ће да се дружи
Ал те срећа никад не послужи
Све о спорту и глуми си знао
И награда пуно си имао
У фијоци све ти душо стоје
Ал од туге мајци се не броје

2020 с врха државе
Забранише да се људи здраве
И да славу славе
Из кафане истераше сваког госта
Ти ми сине остаде без посла
Свега беше преко главе доста
Од тад сине ти се преобрати
И у себе душо заинати
И животом срећо моја плати
Ал то раде само људи јаки

Стално мајку душа боли
Зашто јој син погрешно воли
Због које ноћима обилази и кафане
И лечи болне ране
Велико срце мајка има
Да воли и разуме
Јединог мало неваљалог сина
Таква нам је судбина

Збогом друштво, сви другари
И млађи и стари
Сви спортисти и добри другари
Баш на Божић треба Шљиви
свећу да запале.
Ћао коцкари и пијанци
Јавите се мојој мајци
Сви коцкари да добију
А пијанци нека пију
То вам жели другар Шљива
Тамо где почива
 
© Живка Шљивић


СИНЕ МИЛИ

СИНУ ДЕЈАНУ
Сине мили у мајке једини!
За рођендан да напише мајка
једно тужно писмо,
Када срећо ми заједно нисмо.

На дан сине када си ми рођен,
стиже полугодишњи помен,
а на поклон вечну кућу сине ти саградих
од бетона и црног мермера,
а уместо среће и весеља,
у њој мора свештеник да пева.

Сву родбину, кошије,
пријатеље и другаре,
Мајка ти позвала,
тако сине то је твоја слава.

Оде сине много на брзину,
Пишти мајка куне медицину,
На интерно клето одељење,
Што те сине људски не лечише,
Него ми те они и убише.
Касно је мајка схватила кад си звао
Што те кући није вратила.

На највећи српски празник
Кад се сви радују и бадњак се краси
Твој живот Дејо се угаси.
Певао си често песму
Неке птице никад не полете
Разболе се од године пете.

Премеждења многа си имао
И за срећу мало си ми знао.
Спортиста си добар био
И о томе увек говорио.
То је била твоја највећа срећа
Али у томе стиже и несрећа
Умре ти отац, сироче ти остаде.
За годину три гроба из куће
И тад сине све то стаде.
Слушао си мајку
да се бориш за живот и срећу
А кад дијабетес доби
Мајци рече „НЕЋУ“!

Добар си ти човек био,
Све си хтео, али ето ниси успео.
Глумео си, режије спремао
И за друштво све од себе дао.
Конобар си сине доста био
И многе си госте послужио.
Доста свадба, крштења,
рођендана и сваког весеља.
Сви су те мајци похвалили!

Сироме смо сине били
А богати у души
Ти и мајка твоја
Ником ништа лоше учинили
Колико смо могли увек некоме помогли
Зашто? Зашто? Пита мајка стара
Нема ко да одговара!
Може мајка роман да напише
А за сада и доста је више.

Још само на крају,
Колико те мајка воли
Толико јединога Бога,
Исуса Христа моли
Да ти душа буде у рају.

© Живка Шљивић


Дејан Шљивић (1977. - 2025.)  је преминуо дана 7.01. 2025. године у својој 47. години живота. Сахрана ће се обавити 8.1.2025. године на гробљу у Треботину. Дејан Шљивић је био активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и МалеВрбнице. Режирао је бројне драмске преставе и био глумац у великом броју драмских предтава. Учествовао је безброј пута на Републичком фестивалу "ФЕДРАС" у Малом Црнићу. Био је члан Организационог одбора Федрара. Учествовао је у бројним културно уметничким програнима овог КУД-а .

Пововодом ВИДОВДАНА 2016 у Крушевачком позоришту, 15.06.2016. године у 20:00 сати Драмски студио КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице одиграo je представу Душана Ковачевића *ПРОФЕСИОНАЛАЦ* у режији Дејана Шљивића. Представа је на ФЕДРАРУ 2016 - Фестивалу драмског аматеризма Расинског округа освојила прву награду по оцени жирија публике и 2 место по оцени стручног жирија и предложена је да се изведе на ФЕДРАРСУ 2016 у Малом Црнићу. За улогу Луке Лабана, Предраг Ћирић је добио награду за најбољу мушку улогу, а специјална награда за аутентични сценски израз припала је Јелени Башић за улогу Марте у представи Професионалац КУД-а Вук Караџић. Пре почетка драмске представе, сви глумци и публика одали су минутом ћутања почаст изненада преминулом глумцу Милораду Мандићу Манди који је имао одличну сарадњу са Крушевачким позориштем.

Дејан Шљивић је био активни фудбалер. Играо је за ФК Жабаре из Жабара, Треботина и Мале Врбнице. Учествовао је на летњој лиги у малом фудбалу у школском дворишту ОШ Жабаре, као и на бројним турнирима широм крушевачке општине и расинског округа. 

Радио је као конобар у ресторану Ас Хемопродукта Крушевац у у бројним ресторанима у Будви.

Read more: Дејан Шљивић - Омаж

Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину

Топлица Симић је био свестрана личност везана за дешавања у просвети и култури и о томе се у Варварину и Обрежу зна доста, скоро све. И ја не мислим да ћу вечерас испричати нешто непознато. Далеко од тога.

Ја сам овде вечерас само да да освежим моје сећање на тренутке када сам ја упознао Топлицу Симића и да та прича допре до свих Вас којима је стало да се о Топлици говори.


Топлица Симић (први у другом реду десно) слуша излагање Мирослава Буце Мирковића

Дакле Топлица, који је у то време био директор Дома културе у Варварину, дошао је у моје село Треботин први пут 1998. године на ФЕДРАРО - Фестивал драмског аматерског стваралаштва, заједно са глумцима Аматерског позоришта Дома Културе Варварин који су за ту прилику припремили представу Борислава Михајловића Михиза *БАНОВИЋ СТРАХИЊА* у режији Душана Дуке Јовановића. И тако смо се упознали.

Дружио се тада Топлица са нама из малог села Треботина заједно са Буцом Мирковићем, који је у то време био предсдник стручног жирија на ФЕДРАРУ, и помогао нам да уз драмске садржаје однегујемо и СУПЕС - Сусрете песника који су пре 5 година изнедрили удружење песника Србије - ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и то је било прво удржење са именом Србије у називу, а да му седиште није у Београду. Наравно веома често гости на СУПЕСУ били су песници и књижевници из Варварина и околине попут Славољуба Јовановића Кумане, Александра Томића и других...


... Зоран Обрадовић, Војкан Павић( садашњи председник општине Варварин)
и Топлица Симић на ФЕДРАРУ

Read more: Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину

Sastankom ORGANIZACIONOG ODBORA I SAVETA  Festivala dramskog amaterskog stvaralaštva Rasinskog okruga, koji je održan 23.01.2008. godine u prostorijama Opštine Kruševac, otpočele su aktivnosti na pripremi DVANAESTOG FEDRARA, koji će se održati od 10 do 20 maja 2008. godine u Trebotinu i Žabaru. Sa  sastanka je  upućen javni poziv  svim zainteresovanim  za učešće na *FEDRARU 2008*.

Lidija Jevremović - direktor Kulturnog centra Kruševac
i predsednik saveta Fedrara  i  Ljubodrag Obradović
 član organizacionog odbora Fedrara


Biljana Dačić, član opštinskog veća opštine Kruševac


Milovan Stevanović i Svetlana Djurdjević

Read more: Poziv za učešće na FEDRARU 2008.

VIIISupes2010

U predivnom ambijentu Etno kuće08.05.2010. godine, održani su VIII susreti PESNIKA POEZIJASCG. Druženje pesnika koje je bilo veličanstveno i nezaboravno, realizovano je u okviru manifestacije FEDRARO (festival dramskog amaterizma Rasinskog okruga) koji se tradicionalno već 14 godina održava u Trebotinu i Žabaru.

Za najbolje u takmičenju za *PESMU 2009. GODINE* na sajtu PoezijaSCG proglašene su sledeće pesme i pesnici: Prvo mesto osvojio je Miljojko Milojević za pesmu *Groblje,Tama,Čama... i ...*, drugo mesto - Bogdanka Rakić sa pesmom *JEDINI MEDJU SVIMA*, a treće Lepa Simić sa pesmom *ZORA*. Po mišljenju posetioca sajta najbolja je pesma *KAD DUŠA ZABOLI * koju je napisala Stana Minić! Pogledajte deo atmosvere i uživajte uz slike, kad već niste bili na licu mesta...



PoezijaSCG - Pesma 2009. godine: Pobednik je Miljojko Milojević,
a Bogdanka Rakić je odmah uz njega!

Groblje,Tama,Čama... i ...*

Ovde, na groblju u gradu,
iznad svakog dobra, iznad svakog zla,
počivaju drug do druga, ovdašnji do stranca,
i heroji, i genije slavni kraj tužnog pijanca
- svi u tami teškog, vlažnog, tla.

Ovde, u miru počivaju deca i ljudi i žene,
bez ljubavi, i sreće, i jada, i bez nade svake.
U tišini i dubokoj čami svoje crne rake,
očekuju voljene i drage…
Tu i moja draga očekuje mene!

A, ovde, na groblju moga milog sela,
iznikli i rastu sve cerovi sami.
Među njima jedna breza bela
prkosi tišini i grobljanskoj čami.

Kada me sahrane tu, kraj travnoga puta,
voleo bih da mi iznad čela
mesto cera, mesto gloga ljuta,
nikne samo vitka breza bela…

I u dane letnje i u noći jesenje i sive
šumi, šumi, šumi
sve lepše, i duže, i više…
Da se zvezde i okolni humi začude, zadive,
kako brezi pesme mrtav pesnik piše.

(c) Miljojko Milojević
JEDINI MEDJU SVIMA


Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice...

(C) Bogdanka Rakić




Pobednike je proglasio urednik sajta PoezijaSCG Ljubodrag Obradović


A Bile je poljubac i diplomu dobio od Svetlane Djurdjević


Diploma sa slikom


Dušica iz KPZ Kruševac je pobedniku uručila knjige kao nagradu


Bile čita pobedničku pesmu


Diploma za II mesto Bogdanki Rakić


Diploma za Bogdanku Rakić - Bobu

Read more: VIII СУПЕС - ФЕДРАРО 2010


Сусрети песника - СУПЕС је пратећа манифестација Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - ФЕДРАРА, који се традиционално сваке године у мају одржава у Треботину и Жабару - општина Крушевац. У оквиру СУПЕС-а је проклијала и клица за оснивање сајта www.poezijascg.com а касније је основано и Удружење песника Србије, које данас има преко 100 чланова и много сарадника широм Србије, а и света.

Паралелно са трајањем манифестације ФЕДРАРО, од самог почетка 1997. године, траје и песничка манифестација у почетку названа ПЕСНИЧКО ВРЕЛО, а касније преименована у СУПЕС. Скраћеница СУПЕС у почетку се читала као Сусрети песника са села, али како је та подела због учешћа песника из читаве Србије, а касније (захваљујући сајту www.poezijascg.com ) и света убрзо превазиђена, важеће је читање за СУПЕССУСРЕТИ ПЕСНИКА. Дружења песника и склапање песничких пријатељстава отпочело је дакле 1997. године и тада су паралелно одржане две песничке манифестације и то Багдалин врт детињства и ПЕСНИЧКО ВРЕЛО. Багдалин врт детињства била је књижевна манифестација за најмлађе и одржана је 21.06.1997. године у основној школи у Жабару и тада су своју поезију казивали познати крушевачки песници: Љубиша Ђидић, Иван Пудло, Срба Ђорђевић, Момир Драгићевић и Недељко Попадић. На манифестацији ПЕСНИЧКО ВРЕЛО, одржаној 22.06.1997. године у Дому културе у Треботину наступили су: Љубодраг Обрадовић, Љуба Јовановић, Драган Тодосијевић, Ана Вучетић и Милан Петковић. Наредне 1998. године ове две манифестације су се стопиле у једну јединствену песничку манифестацију Сусрети песника - СУПЕС и од тада трају под тим називом. Напоменућу само да је ова манифестација данас израсла у заиста имресивне сусрете песника Србије на којима се проглашава песма године са сајта www.poezijascg.com и склапају трајна пријатељства песника у покушају да се песмом мења свет.

Мећу првим песницима који су говорили своју поезију на Федрару у оквиру манифестације СУПЕС свакако су: Љубиша Бата Ђидић, Момир Драгићевић, Срба Ђорђевић, Иван Пудло, Недељко Попадић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Мића Ивановић, Милош Милошевић Шика, Милутин Младеновић, Ана Вучетић, Милан Петковић, Далибор Ђокић, Драган Ћирковић, Миљко Шљивић, Братислав Спасојевић, Славољуб Јовановић Кумана и многи, многи други, који су касније прикључили овој великој манифестацији. Детаље можете погледати у MONOGRAFIJI 15 GODINA FEDRARA. Читајте историју и уживајте.






Read more: СУПЕС - ПОЧЕЦИ

Добро је да се подсетимо почетака драмско, ликовне и поетске манифестације ФЕДРАРО, односно Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа. Основан је 1997. године, а ево дочекао је 2020. годину. Допринос његовом настајању и трајању дали су поред чланова КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и многи истакнути културни радници и поклоници културе. Поменућу само неке: мр Спасоје Ж. Миловановић, Миомир Хари Ристовић, Бранислав Недић, Далибор Ђокић, Милосав Буца Мирковић, Радоје Савић, Љубодраг Обрадовић, Бранислав Јовановић, Невенка Ђорђевић, Будимир Симић, Бобан Алексић, Светлана Ђурђевић, Лидија Јевремовић, Милош Обрадовић, Јасмина Милић, Јасмина Палуровић, Весна Лазаревић, Виолета Капларевић, Живорад Ђокић, Миљко Бркић, Милета Пршић, Предраг Ћирић и многи, многи други. Ако Вас интерсује историја ФЕДРАРА преузмите и прочитајте пдф са линка: MONOGRAFIJA 15 GODINA FEDRARA

Говори се да слике кажу више од 1000 речи. Зато погледајте слике и прочитајте ако хоћете текст УМЕСТО УВОДА на линку: https://федраро.срб/monografija15
 


 


Read more: 24 ГОДИНЕ ФЕДРАРА 

Све што се памти лако се и заборавља. Зато је увек боље да се запише и тако отргне од заборава... Ево записа како смо некад давно изградили мост у Треботину у Горњој мали... 

Одувек су људи тежили да средину у којој живе унапреде и изграде и тако живот учине подношљивим, односно лепшим и удобнијим. А премостити две обале реке одувек је био изазов коме се није могло одолети. Тако су и мештани села Тработина Горњe и Доње мале једне давне године(1960 и неке??) у двадесетом веку, кад се за то указала прилика, односно кад су добили подршку из Општине Крушевац, одлучили да уместо старе дрвене ћуприје у Треботину у Горњој мали на реци Пепељуши - која се тада у већини ондашњих мапа звала Треботинска река, изграде савремени бетонски мост који се и дан данас користи. На челу Месне заједнице тада је био Милан Обрадовић из Треботина, па је самим тим предводио све активности на изградњи моста. Молим све савременике тог догађаја да информације и фотографије о том догађају које имају и знају проследе лично мени или на мејл This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. ради комлетирања чињеница о поменутом догађају... Љубодраг Обрадовић.


Милан Обрадовић - председник МЗ Треботин, Жабаре и М. Врбница (други са лева)


Бројни учесници изградње моста у Треботину у Горњој мали

Read more: ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - Фотографије са изградње моста у Треботину у Горњој мали