ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
|
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
73408 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
93673 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
89960 Views
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
71980 Views
-
SONJA - Mića Živanović
66205 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
93589 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
1137763 Views
-
Natalija Balevic
88625 Views
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
108148 Views
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
94890 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
БОЛИ, ПА ПРОЂЕ
Лептир је, лети... Пада киша, дави се у сопственом зноју, јеца. Не осећа више ништа, ни бол - ни жудњу, ни љубав - ни тугу, али њено присуство осећа. Свака ћелија несвесно осећа ћелије блиске и... Свашта још. Одједном пада... Литице грозне га лупају као боксер врећу за тренинг, постао је бубањ, камење га лупа, пуцају ребра, звони... Тону чари, па празнина... Буди се.
Ништа, Све је ко зна кад предвиђено и записано у неком непознатом, а величанственом гену земљу што окреће.
Школа. Крушевачка гимназија. Велики одмор. Девојке и младићи изашли у пространо двориште. Леп је, сунчан дан. Све девојке су лепе, младост је увек лепа. Младићи налећу... Као пчеле на мед. Боре се за најлепши цвет.
Станко Радовић и Ранко Митровић бацили су око на један цвет, прелепу Ружу Станојловић. А она је стала са Ранком и нешто чаврљјају. Кад их виде Станку се смркну небо и притрча им... Без пардона отпоче туча. Два овна на брвну. Око њих младићи и девојке, гледају и навијају. Судар...
Станку се помрачи свест. Пропаде у бездан. Неко је позвао хитну помоћ. Запишташе сирене...
СЕЋАЊЕ - 13.
А лепо је било у Треботину! Сунце изађе на истоку, излети из борова Јастребца рано. Ја устанем пре петлова и с Бором пођем у росу жбунова. Сaкријемо се и гледамо радост надничара. Затим наиђу девојке. И Ана је са њима, најлепша, поносна. Корача гордо, усправна и као да зна да неко шијунира из жбуња, продире погледом кроз росу на листовима трња, баш иза жбуна иза ког се квасим ја. Овце блеје за јагацима, која први пут изашла под сунце, трче весела, да открију нове границе непознатих пропланака... Девојке чаврљају безбрижно о удаји, јер ускоро ће лето, а онда ће допливати и јесен са свадбама на јарболу.
Овце иду подигнутих глава, не пасе им се роса, глдне су, нису жедне. Жбунови се устале, све су чешћи, па полако прерасту у шуму, и окруже пропланак.Онда је лакше мени и Бори да се прикрадемо и гледамо девојке обасјане хладом зелених игала и лепршавих листова багремова. Гледамо и слушамо шта причају, кога помињу. Понекад помену и мене и смеју се све, понајвише Ана, јер кажу, много сам стидљив. Бора то чује, па ми се весело руга и задиркује ме. "Толики момак, седаманаест година, а стидљив". Ја се увредим, поцрвеним и храбро отетурам на сунце пропланка. Девојке зажагоре и изненађено ме погледају. Њихова близина и мирис младих тела, попрскан мирисима трава и биља, ме опије и вешто се изговарам. "Био сам у пољану, па случајно пошао пречицом и налетео на Вас". Оне поверују и понуде ми место међу њима у средини и разговор ме повуче. Сад ми је Ана још ближа и све време гледам у њу, срећан и због Боре, који са завишћу, све то гледа иза жбуна и пита се, шта то би са мном изненада, и одакле ми храброст да седнем. Ана избегава мој поглед, очи јој стално беже у страну, а поглед игра с предмета на предмет. Понекад се судари са мојим и поражена сазнањем отворености мог казивања, побегне у небо. После неког времена устанем и заједно са Бором пођем у пољану, мећу мирисе чокота и скоро окопане земље, што светли сребром, хватајући косе зраке сунца. Седимо тако и чекамо да све освоји мрак.
А лепо је било у Треботину! Сунце изађе на истоку, излети из борова Јастребца рано. Ја устанем пре петлова и с Бором пођем у росу жбунова. Сaкријемо се и гледамо радост надничара. Затим наиђу девојке. И Ана је са њима, најлепша, поносна. Корача гордо, усправна и као да зна да неко шијунира из жбуња, продире погледом кроз росу на листовима трња, баш иза жбуна иза ког се квасим ја. Овце блеје за јагацима, која први пут изашла под сунце, трче весела, да открију нове границе непознатих пропланака... Девојке чаврљају безбрижно о удаји, јер ускоро ће лето, а онда ће допливати и јесен са свадбама на јарболу.
Овце иду подигнутих глава, не пасе им се роса, глдне су, нису жедне. Жбунови се устале, све су чешћи, па полако прерасту у шуму, и окруже пропланак.Онда је лакше мени и Бори да се прикрадемо и гледамо девојке обасјане хладом зелених игала и лепршавих листова багремова. Гледамо и слушамо шта причају, кога помињу. Понекад помену и мене и смеју се све, понајвише Ана, јер кажу, много сам стидљив. Бора то чује, па ми се весело руга и задиркује ме. "Толики момак, седаманаест година, а стидљив". Ја се увредим, поцрвеним и храбро отетурам на сунце пропланка. Девојке зажагоре и изненађено ме погледају. Њихова близина и мирис младих тела, попрскан мирисима трава и биља, ме опије и вешто се изговарам. "Био сам у пољану, па случајно пошао пречицом и налетео на Вас". Оне поверују и понуде ми место међу њима у средини и разговор ме повуче. Сад ми је Ана још ближа и све време гледам у њу, срећан и због Боре, који са завишћу, све то гледа иза жбуна и пита се, шта то би са мном изненада, и одакле ми храброст да седнем. Ана избегава мој поглед, очи јој стално беже у страну, а поглед игра с предмета на предмет. Понекад се судари са мојим и поражена сазнањем отворености мог казивања, побегне у небо. После неког времена устанем и заједно са Бором пођем у пољану, мећу мирисе чокота и скоро окопане земље, што светли сребром, хватајући косе зраке сунца. Седимо тако и чекамо да све освоји мрак.
“Беловодска розета” архитекти др Предрагу Пеђи Ристићу
На вечерашењм (15.07.2017.) завршном делу 42. културне манифестација „Беловодска розета“, уручена је награда овогодишњем лауреату - проф. др Предрагу Пеђи Ристићу. Розету му је уручила заменик градоначелника Весна Лазаревић. Пред препуним амфитеатром на отвореном у центру Беле Воде, беседу о проф. др Предрагу Пеђи Ристићу је говорио Душан Миловановић, историчар уметности. Пригодан културно-уметнички програм, поред осталих, извели су и Милан Милићевић - „Прва хармоника“ у Сокобањи, Дајана Ђокић - победник Фестивала фрулаша у Прислоници, КУД „Копаоничка фрула“ из Бруса, Лука Мирковски из Трстеника, Марија Стругар из Крушевца, оркестар Дуце Пејчића из Крушевца...
На вечерашењм (15.07.2017.) завршном делу 42. културне манифестација „Беловодска розета“, уручена је награда овогодишњем лауреату - проф. др Предрагу Пеђи Ристићу. Розету му је уручила заменик градоначелника Весна Лазаревић. Пред препуним амфитеатром на отвореном у центру Беле Воде, беседу о проф. др Предрагу Пеђи Ристићу је говорио Душан Миловановић, историчар уметности. Пригодан културно-уметнички програм, поред осталих, извели су и Милан Милићевић - „Прва хармоника“ у Сокобањи, Дајана Ђокић - победник Фестивала фрулаша у Прислоници, КУД „Копаоничка фрула“ из Бруса, Лука Мирковски из Трстеника, Марија Стругар из Крушевца, оркестар Дуце Пејчића из Крушевца...
Заменик градоначелника Весна Лазаревић, поздравивши присутне и овогодишњег славодобитника, изразила је велико задовољство што може да уручи признање врсном уметнику и градитељу. „Овакви људи су пронели славу Србије, славу православља, а на та дела сви морамо бити поносни.“, рекла је између осталог заменик градоначелника. Након примљене награде, проф. др Предраг Пеђа Ристић прво се захвалио Граду Крушевцу и организаторима манифестације што је доспео у круг досадашњих добитника. „Бити у овако одабраном друштву досад награђених је велики успех. Осећам велику радост што се мој рад цени, што се сагледао читав рад током моје каријере“.
Манифестацији су присуствовали Народни посланик др Драгана Баришић, градски већник др Велибор Лазаревић, помоћник градоначелника за друштвене делатности др Јелена Милановић, заменик секретара Скупштине града Јасмина Михајловић, директори јавних предузећа и установа...
Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је присуствовало овом значајном догађају у саставу Љубодраг Обрадовић - председник Удружења, Светлана Ђурђевић - заменик председника, Мирослав Мића Живановић - председник оснивачке скупштине и Братислав Спасојевић - члан. Тако је подржана сама манифестација БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА, а и све културне активности активности које вредни Беловођани релизују у теку целе године.
Проф. др Предраг Пеђа Ристић и заменик градоначелника Весна Лазаревић
Беловодска розета у правим рукама
УКРОТИТИ ЕТАР - Културна повесница крушевачког краја
Др Велибор Лазаревић - идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.
Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.
Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.
Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.
Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.
Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.
И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.
Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.
Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.
Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.
Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.
И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.
Опширније: Др Велибор Лазаревић: УКРОТИТИ ЕТАР - Културна повесница крушевачког краја
ПРОВИНЦИЈАЛАЦ
Устајеш рано, на рад полазиш,
своје снове досањао ниси.
Стари комплекс жилама пролази...
Из забите провинције ти си.
Одувек много сумњаш у себе,
можда и ниси за развој света.
И јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме твој занос смета?
Пишући те риме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
За "елиту" ту си жито да жњеш,
а песмама их само умараш.
Збиља се само сновима мења!
Песма је занос за поколења.
Устајеш рано, на рад полазиш,
своје снове досањао ниси.
Стари комплекс жилама пролази...
Из забите провинције ти си.
Одувек много сумњаш у себе,
можда и ниси за развој света.
И јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме твој занос смета?
Пишући те риме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
За "елиту" ту си жито да жњеш,
а песмама их само умараш.
Збиља се само сновима мења!
Песма је занос за поколења.
ИЗАЗОВ
Љубичица у зору,
заденута у коси,
плавој у тачкама сунца,
а ја мирисе скупљам.
Девојчица кроз гору,
а гране јасика около,
па ветар шушка,
док јој стопе следим. Повијен,
сенке борова тражим
и прикрадам се бос.
Девојка жури,
приметила ме ваљда,
па се нада.
Славуји…
Љубичица у зору,
заденута у коси,
плавој у тачкама сунца,
а ја мирисе скупљам.
Девојчица кроз гору,
а гране јасика около,
па ветар шушка,
док јој стопе следим. Повијен,
сенке борова тражим
и прикрадам се бос.
Девојка жури,
приметила ме ваљда,
па се нада.
Славуји…
ЗЕЛЕНО
Јабука је донела плодове,
зелене плодове.
Ко најнежнији лахор,
милују ме речи,
које не изговараш.
Бледо и зелено,
на западу
дрема сунце.
У Општинској библиотеци Варварин у Варварину 07.08.2014. године у 20:00 часова одржана је промоција књиге поезије Љубодрага Обрадовића *КРУГОВИ*. О књизи су говорили мр Спасоје Ж. Миловановић и Вељко Стамболија – професор књижевности. Обично су расправе критичара о поезији сувопарне и досадне, али овога пута није тако било. Или се то само мени чини. Уосталом уверите се и сами и преслушајте аудио снимак…
Наравно, можете преслушати и остале детаље програма који је осмислио и водио Миодраг Васић, новинар из Варварина и стихове из књиге које су поред аутора говорили су и његови пријатељи из Варварина, Ћићевца и Крушевца: Гордана Симић, Радица Симјоновић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић и Драган Тодосијевић… Музиком су вече обојили: Радица Симјоновић, Данило Драгићевић, Михајло Антонијевић Тони и Милан Миленовић Сафет… Све у свему, било је то лепо вече поезије и музике које су заједнички организовали Општинска библиотека Варварин и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ја сам за Вас изабрао ИЗВОДЕ ИЗ АУДИО ЗАПИСА ВЕЧЕРИ – ПРЕСЛУШАЈТЕ ИХ…
КРУГОВИ…
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.
Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.
5.07.2013. године у оквиру ЛЕТА КУЛТУРЕ 2013 Културни центар Крушевац је програмом *ИВКО МИХАЈЛОВИЋ И ПРИЈАТЕЉИ* наставио циклус показивања стваралаштва најзначајнијих крушевачких сатиричара са идејом да Златна Кацига има континуитет преко целе године. У програму су поред Ивка Михајловића наступили и млади Крушевачки сатиричари Дарко Михајловић и по први пут Саша Милетић, као и бард хумористичке сцене Крушевца Драган Ракић Сингер. Слово Ненада Вучетића о Ивку као сатиричару и Ивкове афоризме говорио је Марко Вучковић, глумац позоришног студија КЦК Бата Миладиновић, за музику је бринуо Бранко Симић, а неколико речи о мисији Златне Кациге и значајном доприносу Ивка Михајловића сјају Златне Кациге изговорио је Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК. Програму је присуствовао и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић са сарадницима.
Ивко Михајловић
Ивко Михајловић представља незаобилазну личност савремене српске сатиричне сцене. Разлог за ову тврдњу нису његови физички габарити, већ значај књижевног опуса који је Ивко до сада остварио као сатгиричар. Кажем као сатиричар, иако Ивко углавном пише афоризме, јер ограничавање на једну форму сатиричног стваралаштва не сме да буде критеријум за ограничавање вредновања оног што Ивко пише и како то пише! Прилог за ову тврдњу јесу и награде чији је он добитник. Да споменем само Домановићеву награду, најважнију нашу награду за сатиру, чији је Ивко лауреат. Иако она доноси материјалну награду за коју се једва може купити два килограма јагњећег печења, што је тужно, радује чињеница да награду добијају људи који писањем сатире доказују да нисмо баш сви овце! Из Београда, административног центра, који за себе воли да приграби и друге централистичке манире, када се погледа на јужну страну сатиричног неба, афористичарска звезда Ивка Михајловића најјаче сија. Љубитељима сатире остаје срећа да их та сатирична звезда обасјава, Ивку да је следи, а Културном центру Крушевац да је представи на прави начин. Ненад Вучетић, (почаствован позивом да прозбори коју о Ивку Михајловићу.)
Ивко Михајловић и Љуба Обрадовић
Опширније: ИВКО МИХАЈЛОВИЋ И ПРИЈАТЕЉИ - Пионирски парк 25.07.2013. у 20:00