ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
|
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
71986 Views
-
SONJA - Mića Živanović
66212 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
93596 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
96385 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
1137819 Views
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
94897 Views
-
Natalija Balevic
88632 Views
-
Mama-Radojka Živković - Ana i Marija Stojaković
166424 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
89967 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
93681 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
СВЕТ
Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе...
Овде травка, тамо цвет...
Авион пара небо, а брод море.
Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.
Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави...
Како је тај зидар,
успео свет да направи?
А одговор је ту,
у ваздуху виси...
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!
© Љубодраг Обрадовић
01.10.2011. године
У белој сали Културног центра Крушевац је 24.03.2013. године одржан поетско-музички програм под називом *ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ*. На почетку програма је Горан Радомировић, један од учесника рата, одржао беседу о борби за слободу Србије, а након тога је минутом ћутања одата пошта свим палим борцима из Војске Србије и Полиције у рату за одбрану Србије. У програму су учествовали песници: Љубиша Бата Ђидић, Зора Митровић, Небојша Лапчевић, Боривоје Видојковић, Мирко Стојадиновић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Ксенија Алексић; за музику су се постарали Камерни мушки хор *Станислав Бинички* и млада и талентована Валентина Кузмановић. Програм је реализовала је Екипа Културног центар Крушевац у саставу: Љубодраг Обрадовић - уредник, Љиљана Панић-координатор програма КЦК, Јелена Ивановић - дизајнер, и Марко Вишњић, Братислав Пршић и Веркан Гвозденовић: реализатори, и Ксенија Алексић као водитељ.
Горан Радомировић
Љубодраг Обрадовић
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.
И ко то зло да схвати?
Уместо песме славуја,
сад чемер у душама пламти,
ко сламку носи нас олуја.
То силници света,
своје истрошене визије,
хоће да нам наметну.
Ипак, иако смо сви мета,
понос Србије,
не могу да сретну.
Потоци наши жуборе у нама.
Жеља за слободом и наш понос,
убити се не могу ни бомбама.
Злу и неправди дајемо отказ.
О, како тај врли свет то може?
Уместо да понуде правду и памет,
Србију сад скидају до голе коже
и уводе јој нови, најтежи намет.
Уводе нам опет данак у крви.
Али ми знамо свој пут,
слобода нема цену!
И остаћемо увек први
борци, за мир и спокој,
и за истину поштену.
Пролеће је отпочело грехом,
али ластавице песме донеће.
Сутра под мојом стрехом,
врбе ће олистати цвећем.
(C) Љубодраг Обрадовић
06.04.1999. године
Владимир Тасић
...Грађани Крушевца памте блиски сусрет са... милосрдним анђелом. Ниски кровови нашег града његов бришући лет, памте. И мостови, памте све. Бомбе су падале, иако смо се обраћали готово свим европским владама, уједињеним нацијама, да ступе у одбрану мира. У име разума зауставите безумље рата! Зауставите у име културне историје човечанства. а бомбе су падале...
Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне генералне скупштине међународне асоцијације градова весника мира. Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују уједињене нације градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале...
Горан Радомировић
Љубодраг Обрадовић
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.
И ко то зло да схвати?
Уместо песме славуја,
сад чемер у душама пламти,
ко сламку носи нас олуја.
То силници света,
своје истрошене визије,
хоће да нам наметну.
Ипак, иако смо сви мета,
понос Србије,
не могу да сретну.
Потоци наши жуборе у нама.
Жеља за слободом и наш понос,
убити се не могу ни бомбама.
Злу и неправди дајемо отказ.
О, како тај врли свет то може?
Уместо да понуде правду и памет,
Србију сад скидају до голе коже
и уводе јој нови, најтежи намет.
Уводе нам опет данак у крви.
Али ми знамо свој пут,
слобода нема цену!
И остаћемо увек први
борци, за мир и спокој,
и за истину поштену.
Пролеће је отпочело грехом,
али ластавице песме донеће.
Сутра под мојом стрехом,
врбе ће олистати цвећем.
(C) Љубодраг Обрадовић
06.04.1999. године
Владимир Тасић
Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне генералне скупштине међународне асоцијације градова весника мира. Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују уједињене нације градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале...
ЗВУК ВИОЛИНЕ
Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе
и слатке речи доносе.
Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна
и сурова стварност.
ТВОЈЕ СУЗЕ
Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.
Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Љубодраг Обрадовић Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.
А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког исчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.
И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.
Увек за оним чега нема,
јасно језеро ником не годи.
Боља је маца што у теби дрема,
од сваког идеала који ме сад води.
Стварно, јапанко, гејшо моја,
твој презир ме уз тебе лепи...
И не смета ми ни црвена боја,
док се надам пространој степи.
У клубу КЦК је 21.03.2013. године у организацији Културног центра Крушевац и подршку Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ* одржан традиционални ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК.
У част Светског дана поезије стихове су говорили: Ана Бербаков, Ксенија Алексић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Саша Збиљић, Ивко Михајловић, Зора Митровић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Тома Милетић, Драгана Марковић, Саша Милетић, Никола Стојановић, Слободан Ценц, Драгослав Ђорђевић, Дајана Цветковић, Милош Ристић, Анастасија Стојиљковић, Дарко Михајловић, Јелена Протић-Петронијевић и Љубодраг Обрадовић.
Песнички маратон КЦК су осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић - уредница КЦК и Љубодраг Обрадовић - главни уредник КЦК, а музиком су поезију обојили Мића Живановић и Бранко Симић.
У част Светског дана поезије стихове су говорили: Ана Бербаков, Ксенија Алексић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Саша Збиљић, Ивко Михајловић, Зора Митровић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Тома Милетић, Драгана Марковић, Саша Милетић, Никола Стојановић, Слободан Ценц, Драгослав Ђорђевић, Дајана Цветковић, Милош Ристић, Анастасија Стојиљковић, Дарко Михајловић, Јелена Протић-Петронијевић и Љубодраг Обрадовић.
Песнички маратон КЦК су осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић - уредница КЦК и Љубодраг Обрадовић - главни уредник КЦК, а музиком су поезију обојили Мића Живановић и Бранко Симић.
Ана Бербаков je отворила овогодишњи ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК
Љубодраг Обрадовић
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија...
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија...
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба...
Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
ТИШИНА ЈЕ НОЋАС ЗАНОС
Мириси багремова пале ноћас све наде.
Младић се један заљубио страсно
и док се сета из срца неосетно краде,
корача улицом и пева гласно.
Други је одвео малу у прву шетњу.
Покошено сено и жабе што крекећу.
Осетио је душу летњу
у свом длану и задрхтао "успећу".
Одмотало се једно вече,
закаснио љубавник грешан
и сад док му се иза леђа смеше,
он и не схвата да и јесте смешан.
Мир моје пусте собе,
урличе химне, патњу, ништавило.
Оно што хоћу, глупе су оде,
сво проклетство на моја леђа се свило.
СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ - ДАН ЖЕНА /Љубодраг Обрадовић/
БОГИЊА
Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу...
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу...
Слободно скочи,
све кочнице откочи...
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш...
Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу...
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу...
Слободно скочи,
све кочнице откочи...
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш...
ПИТАЊА
Која је то нит,
која влада људима,
Хитлере тера у рат,
да ли је носим у грудима?
Која је то судбина,
што влада светом,
као вихор кида пријатељства
и сеје завист, злобу, мржњу?
Који то усуд,
рађа јаке и слабе,
добре и лоше,
богате и сиромашне.
плус и минус?
СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.
Празнина…
Куд ћу сад очајна ?
У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мрак